|
Stvar je u pogledu. To sam oduvijek tupila.
Jućer me pogled iz prošlosti pogodio u dušu ( bolje reći u onu stvar ). E da prošlo je dosta godina od njegovog zadnjeg pogotka ( tu pri pogotku mislim na dušu a ne na centriranje one stvari , iako i tu suša vlada ). Srce se stezalo, želudac plesao ,( ona stvar je žuborila ) i kad sam pomislila da je sve sjelo na svoje mjesto, ko metak me opalila pomisao na onaj drugi pogled, ne tako davni.
Da pojasnim, zašto sve ovo. Pogled iz prošlosti me unatoć mojem odvraćanju pogleda i dalje želi gledati .Iako sam ga ko zadnje govno izbacila i pritom dva put vodu pustila, on me i dalje gleda i voli. Ogavna usporedba, a hebiga kad svako malo ispluta.
Ja sa druge strane volim našu prošlost a strah me naše budućnosti da ne dođem u napast i pustim opet vodu.
E da a sad...
Drugi pogled koji me jebe, je onaj malo zajeban. Kod njega sam ja bila na mjestu mog prvog pogleda ( samo nije bio pustio vodu, ali sam imala filing da se držim za rub školjke ).
On se bojao da me voli zbog neke druge male koja mu je dugo godina puštala vodu!!!
A budući da sam ja na temelju moje prošlosti potencijalni prvak u puštanju vode ( ponekad znam stisnuti i onaj pipak za manju nuždu i onaj za veću istodobno ), on sve više škilji. Ma nije da škilji , nego taman kad bi trebao ući u dušu moju ( a mogao bi i malo dublje ) , brže bolje nestane i moja duša ga traži ( on to nezna jer sam ja prejebena kulerica iliti hladna glupača).
I eto sad kad više neznam dali pišem o ljubavi ili o probavnim smetnjama, mogu reći da smo mi ženske totalno sjebane.
Valjda to mora tako biti da želiš kolač koji će ti zapeti u želudcu a ne onaj dobar meki i lako probavljiv.
Ma kad bolje razmislim , jebeš ti to sve, i ovaj i onaj pogled, stvar je u sexu...
Je ali ja bi da me ovaj drugi pogled pojebe
|